FLUOR

Na našu sreću priroda drži fluor pod kontrolom – jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najvećem broju slučajeva on je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride, koji se stavljaju u paste za zube.Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni fluor, ali ta činjenica nikako ne sme da nas zavara, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije odraslog čoveka. Priroda se takođe pobrinula da bebe ne dolaze u kontakt sa otrovom – stvorila je savršeni odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na količinu unetog fluora putem vode.

Što se tiče naučnih činjenica vezanih za fluor, treba znati da je fluor kumulativni otrov.50% količine fluora koju unosimo u sebe svakoga dana se izfiltrira u bubrezima i izbaci kroz urin, a druga količina od 50% se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i još nekim tkivima.

Ukoliko su nam bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po nas, ali ih imamo u sebi i u našem bliskom okruženju (olovo i aluminijum).Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, a jedan od njih je da fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan element, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum teško dopire.

Dodavati u vodu za piće hemikaliju koja je toliko toksična da je služila kao otrov za pacove bila je unikatno američka ideja i američka praksa. Većina evropskih zemalja ne dodaje fluor u svoju vodu, a nekoliko država je prestalo sa tom praksom sumnjajući u njenu sigurnost i vrednost. Srbija ga takođe ne dodaje, ali ne zbog visoke prosvećenosti, već, ironično, jer nam je jeftinije da u vodu dodajemo hlor u odnosu na fluor. U običnoj pitkoj vodi ima prirodnog fluora u manjim količinama, što možete proveriti i na deklaraciji bilo koje kupovne flaširane vode. Fluoridi možda i pomažu zubima (bilo je par indikacija u istraživanjima), ali dokazi za to nisu baš iscrpni, tako da se procenjuje da su fluoridi u idealnim uslovima zaslužni za 15% manje karijesa. Priroda samog fluora, kao i njegovo delovanje na karijes može se uporediti sa delovanjem hemoterapije na ćelije raka. Fluor ugrožava sve na šta nailazi i bolesne i zdrave ćelije, a njegova prisutnost obeležena je ogromnom toksičnošću.

Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ova pojava se objašnjava na taj način što neke osobe, na primer sportisti, fizički radnici, dijabetičari uzimaju više vode od ostalih, kao i zbog činjenice što konzumiramo fluor i iz drugih izvora (hrana, paste za zube, zadržani pesticidi u hrani, itd.).

Tragovi fluora su prisutni u mnogim vodama. Veće koncentracije su povezane sa podzemnim izvorima.Fluor se može naći u rekama kao posledica ispuštanja industrijskog otpada.

Sprovedene su mnoge epidemiološke studije mogućih negativnih posledica dugotrajnog uzimanja fluora preko vode za piće. Ove studije su jasno utvrdile da fluor prvenstveno proizvodi dejstvo na skeletna tkiva (kosti i zubi). Niske koncentracije mogu pružiti zaštitu protiv karijesa, naročito kod dece.

U Srbiji je ova materija regulisana Zakonom o fluorisanju vode za piće i u cilju zaštite zdravlja stanovništva voda za piće se fluoriše, odnosno defluoriše na način i pod uslovima određenim ovim zakonom.

Javna komunalna preduzeća i druge organizacije koje snabdevaju vodom za piće (u daljem tekstu: vodovodne organizacije) više od 20.000 stanovnika dužni su da obezbede u vodi za piće sadržaj fluora od najmanje 0,8 do najviše 1,2 miligrama u jednom litru vode.

Voda za piće čiji je prirodni sadržaj fluora manji od 0,8 miligrama u jednom litru vode fluoriše se, a voda za piće čiji je prirodni sadržaj fluora veći od 1,2 miligrama defluoriše se.

Način obezbeđivanja preventivne stomatološko-zdravstvene zaštite u vodovodnim organizacijama koje snabdevaju vodom za piće manje od 20.000 stanovnika, utvrđuje ministar za zdravlje.